Back to main page | Back to home page

famous Yugoslavians part lll

 

 Ima neka Slavenska veza, slavenska veza za sve nas ...

Има нека Слoвенска веза, слoвенска веза за све нас...

Есть некая Славянская связь, славянская связь для всех нас...

There is some kind of a Slavic connection, slavic connection for all of us...

 

Y U GO - S L A V I A N S

                                                      SOUTH SLAVSYugoslavs by nationality

                                     

                               (dobra stara ”Juga”.. da ili ne ...ili kako za koga )

 

 

JOSIP BROZ- TITO  ЈОСИП БРОЗ-ТИТО

The Man who continued a idea of the south slavs union, buth under the socialistic form of rules.

JOSIP BROZ-TITO                       МАРШАЛ ТИТО

ЈОСИП БРОЗ-ТИТО                    MARŠAL TITO    

TITO I JOVANKA                                  Tito and Jovanka

ТИТО И ЈОВАНКА

Tito and Ivan Ribar, Sutjeska 1943

ТИТО НАСЕР НЕХРУ

TITO NASER NEHRU

TITO I JOVANKA SA DJECOM INDIJE

ТИТО И ЈОВАНКА СА ДЕЦОМ ИНДИЈЕ

Tito and Jovanka with children in India

                                

                                

                                

Tito like a partisan, warior, lordwar, marshal, president, politician of the world respect. In any case, one of the famous Jugoslavian and Slav.

 

 Od kuda tako, da se zemlja zove jugo slavija, šta znači ova riječ SLAVIJA...

(hrvatski)

 

BILO JEDNOM U EUROPI

Ili bila jedna zemlja u srcu Evrope

Jugoslavija ili tačnije Južna Slavija u prevodu na hrvatsko-srpske jezike, jer slovo JUGOSLAVIJA zapravo je vještačko u svim hrvatsko-srpskim jezicima, izmišljeno kao skraćenica za Južna Slavija. Bila je to jedina država u istoriji Slavenskih naroda koja je stvorena po ideji zajedništva Slavena, kao bratskih naroda bliskih po jeziku i porijeklu.

 

 U ovom slučaju južnih Slavena. (Bugarska je bila jedina Južnoslavenska zemlja koja nije bila članom ove južnoslavenske bratske zajednice). Ideja Južnog Slavenstva kao glavni lajt-motiv ove države sa vremenom je ustupila prioritet socijalističkoj ideologiji kao glavnoj formi društvenog uređenja. Pred sam kraj ove jedinstvene i originalne zemlje, pridjev Jugo ili Jugoslavenski postao je sinonim za nerazumijevanje među tim istim južnoslavenskim narodima.

 

 Izlazeći iz neosporive činjenice da je Južna Slavija postojala kao jedinstvena država, vjerojatno je bila moguća i neka Istočna Slavija ili Zapadna Slavija, ili je to ideja koja je realna u budućnosti. U svakom slučaju za 73 godine postojanja Južne Slavije ili Jugoslavije, stvorena je i nacionalnost Jugoslaven.

 

 

JUŽNI SLAVENIJUGOSLAVENI (po nacionalnosti ili po samoopredijeljenju).

 

 Za Jugoslavene se koristio još i termin ‘vjenčani ili rođeni u miješanim ili mješovitim brakovima’, a po nekim procjenama pred sam kraj SFRJ bilo је oko cijelih pet milijuna ljudi u takvim ili iz takvih miješanih brakova. (Ovdje treba napomenuti i neospornu sličnost i bliskost hrvatsko-srpskih jezika u govornom smislu. Isto je tako osjećaj vjerske pripadnosti bio potisnut u 'drugi plan', što samom idejom Jugoslavenstva što socijalističkim uređenjem građanskog društva).

 

Samim tim, nije teško predpostaviti koliko bi takvih miješanih brakova i rođenih iz miješanih brakova bilo u tom slučaju da je Jugoslavija i ideja Jugoslavenstva poživjela duže, naprimjer nekoliko stoljeća...

Jugoslaveni je etnički naziv koji su neki ljudi koristili u Jugoslaviji. Pojam Jugoslavena je dobar (južno)slavenski primjer za "švicarski" tip nacije. Nacionalni identitet pripaja se državi a ne narodoslovnom podrijetlu. Stoga, Jugoslaven je mogao biti svatko tko je želio izbjeći narodoslovno deklariranje.

 

Nakon raspada Jugoslavije većina se Jugoslavena opet deklarirala prema nacionalnosti koju su imali prije Jugoslavije. Broj Jugoslavena u Hrvatskoj je malen: u zadnjem popisu stanovništva (2001.) zabilježeno ih je 176.

Još od kraja 18. stoljeća, kad su se počele stvarati moderne nacije, bilo je pokušaja da se definira zajednički južnoslavenski etnički identitet.

Krajem 19. i početkom 20. stoljeća, pojam "Jugoslaveni" se počeo koristiti kao sinonim za Južne Slavene, pogotovo one u sastavu Austro-Ugarske.

 

Nakon Prvog svjetskog rata, kad je stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pojam "Jugoslaveni" se koristio za sve njezine stanovnike, a pogotovo one koji spadaju u Južne Slavene. Kralj Aleksandar je 1929. uveo diktaturu, preimenovao zemlju u Kraljevinu Jugoslaviju i službeno proglasio da postoji samo jedna jugoslavenska nacija s tri plemena.

 

 Ta je politika ukinuta nakon njegove smrti 1934.

Socijalistička Jugoslavija, stvorena nakon Drugog svjetskog rata, bila je savezna zemlja koja je službeno priznavala etničku raznolikost. Ipak, mnogi su se izjašnjavali kao Jugoslaveni jer su se htjeli poistovjetiti s Jugoslavijom kao cjelinom, a ne s nekim od njezinih naroda. Popis stanovništva iz 1971. zabilježio je 273.077 Jugoslavena, što je bilo 1,33% ukupnog stanovništva. Popis iz 1981. je zabilježio 1.216.463 ili 5.4% Jugoslavena.

Nakon raspada Jugoslavije većina se Jugoslavena opet deklarirala prema nacionalnosti koju su imali prije Jugoslavije. Ipak, ponegdje još ima Jugoslavena. Srbija i Crna Gora je imala 80.721 Jugoslavena prema popisu stanovništva iz 2002., a Kanada 65.505 prema popisu iz 2001.

 

 

(српски)

 

 од куда тако, да се земља зове југо славија, шта значи ова реч СЛАВИЈА

 

БИЛО ЈЕДНОМ У ЕВРОПИ

Или била једна земља у срцу Европе

 Југославија или тачније Јужна Славија у преводу на српско-хрватске језике, јер слово ЈУГОСЛАВИЈА заправо је вјештачко, измишљено као скраћеница за Јужна Славија.

 

Била је то једина држава у историји Словенских народа која је створена по идеји заједништва Словена  као братских народа, блиских по језику и поријеклу. У овом случају јужних Словена. ( Бугарска је била једина јужнословенска земља која није била чланом ове братске јужнословенске заједнице).

 

Идеја јужног Словенства као главни лајт-мотив ове државе са временом је уступила приоритет социјалистичкој идеологији као главној форми друштвеног уређења. Пред сам крај ове јединствене и оригиналне земље, придјев Југо или Југословенски постао је синоним неразумевања међу тим истим јужнословенским народима.

 

Излазећи из неоспориве чињенице да је Јужна Славија постојала као јединствена држава, вероватно је била могућа и нека Источна Славија или Западна Славија, или је то идеја која је реална у будућности. У сваком случају за 73 године постојања Јужне Славије или Југославије створена је и националност Југословен.

 

 

ЈУЖНИ СЛОВЕНИ ЈУГОСЛОВЕНИ (по националности или по самоопределењу)

 

За Југословене се користио још и термин 'венчани или рођени у мешовитим или мешаним браковима', а по неким проценама пред сам крај СФРЈ било их је око целих пет милиона људи у таквим мешовитим браковима или рођених из таквих мешовитих бракова. (Овде треба напоменути и неоспорну сличност и велику блискост српско-хрватских језика у говорном смислу. Исто је тако осјећај вјерске припадности био потиснут у 'други план', што идејом самог Југословенства што социјалистичким уређењем грађанског друштва).

 

Самим тим, није тешко предпоставити колико би таквих мешовитих бракова, као и рођених из мешовитих бракова  било у том случају да је Југославија и идеја Југословенства потрајала дуже, на пример неколико векова.

 

Југословени, такозвани „седми“ народ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Признати су као посебна пописна категорија на попису становништва 1961. године. Као Југословени су се изјашњавали припадници различитих народа и народности, који су живели у СФРЈ. Овакво национално изјашњавање је представљало другачији облик националне самоидентификације, од оног који је био доминантан у тадашњој Југославији. Дакле, национална припадност се у овом случају радије идентификовала са држављанством, него са етничким пореклом.

 

Први пут Југословени се спомињу као нација, кад је краљ Александар Карађорђевић прогласио 1929. краљевину Југославију и прокламовао постојање Југословена као једне нације са три племена.

 

Овакво национално изјашњавање је кулминирало на попису становништва 1981. године, када је у Југославији пописано чак 1,219,000 Југословена, после чега се број припадника ове нације смањује.

 

 Пошто су се као Југословени највише изјашњавали припадници јужнословенских нација (Срби, Хрвати и Муслимани), ову нацију можемо такође сматрати јужнословенским народом. У време постојања СФРЈ, Југословени су углавном говорили српскохрватским језиком.

 

 По вероисповести, Југословени су били православни, атеисти, католици, муслимани, итд. Пописи становништва Хрватске из '61, '71, '81 и '91 показују да повећање броја Југословена је повезано са падом броја Срба и обратно. У Хрватској је Срба било 626.000 1971. и 531.000 1981., а број Хрвата је током тог периода нарастао, као и број Југословена са 84.000 на 379.000.

Према попису становништва из 1981. године, највећи број Југословена живео је у Србији (36%) и Босни и Херцеговини (26%). Према попису становништва из 2002. године, у Србији је живело 80,721 Југословена, од тога 49,881 у Војводини и 30,840 у Централној Србији.

 

 

(Русский)

 

Югославы

Югославы (сербскохорватский язык: Југословени (кириллица), Jugosloveni (латиница))- обозначение возможности альтернативного национального самоопределения жителей республик, некогда входивших в состав Югославии. Введение термина «югославы» отражало курс руководства страны способствовать развитию наднационального самосознания у всех южнославянских народов, населявших союзное государство.

 

 Введение термина и его продвижение отражали стремление властей Югославии к большей унификации и гомогенизации населения страны, чему способствовала политика поддержки атеизма, поскольку основные различия между сербами, хорватами и боснийцами лежали именно в религиозной плоскости (православие, католичество и ислам). На пике популярности термина (1981 год, перепись) 1 216 463 человек обозначили себя югославами (5,4 % населения страны).

 

Югосла́вия — славянское государство в Европе, существовавшее на Балканском полуострове в течение почти всего XX века и имевшее выход к Адриатическому морю.

 

В Большую Югославию — королевство (КСХС), затем федерацию (ФНРЮ, СФРЮ) — входили ныне независимые государства: Сербия, Черногория, Хорватия, Словения, Македония, Босния и Герцеговина. В Малую Югославию — федерацию (СРЮ), затем конфедеративный союз (ГССЧ) — входили ныне независимые государства Сербия, Черногория.

Югославия образовалась (как Королевство Сербов, Хорватов и Словенцев) после Первой мировой войны и распада Австро-Венгерской Империи в начале XX века, распалась в конце XX века— начале XXI века.

Государственным языком в результате сотрудничества сербских и хорватских лингвистов первоначально был сербохорватский или хорватосербский.

 

После 2-й мировой войны языки союзных республик были объявлены равноправными государственными языками, хотя сербохорватский и сербский пользовались относительным преимуществом. Основное население — южные славяне: (сербы, словенцы, хорваты, (македонцы), а также не славянские народности: албанцы.

 

 

ългарски)

 

ЮЖНИ СЛАВЯНИ .. ЮГОСЛОВЯНИТЕ

Югославяните са така наречения "седми народ" на Титова Югославия. През 1961 година при поредното преброяване на населението югославяните получават отделна графа в анкетните бланките. Като югославяни се определят хора от различни националности и вероизповедание, които са живяли в СФРЮ.

 

Пораждането на този нов "народ" се обяснява от факта, че Титова Югославия е многонационална държава, в която смесените бракове представляват голям процент. По този начин се избягват проблемите при самоидентификацията на това население, което предпочита да се самоопредели като гражданин на Югославия - югославянин, а не по етнически произход. Доста често като югославяни се определят българите в бивша Югославия, поради страх от репресии от страна на сръбските власти. Към днешна дата този страх сред българите в Сърбия е намалял, но все още се усещат рецидивите на миналото.

 

Това национално самоопределение кулминира на преброяването на населението през 1981 година, когато в СФРЮ са преброени 1 219 000 югославяни, след което броят им намалява. Тоз факт се обяснява с нарастването на националистическите тенденции сред народите на бивша Югославия.

 

 Тъй като като югославяни се самоопределят предимно представителите на южнославянските нации - сърби, хървати, българи и бошняци (по-рядко албанци, унгарци, турци и други), можем да ги причислим като южнославянски народ.

На преброявантето на населението през 1981 година, най-много югославяни има в Сърбия (36%) и Босна и Херцеговина (26%). При преброяването от 2002 година, в Сърбия като югославяни се самоопределят 80 721, от тях 49 881 живеят във Войводина и 30 840 в Централна Сърбия.

 

 

(Česky)

JIŽNI SLOVANÉ .. JUGOSLÁVCI

Snaha o vytvoření této národnosti byla úzce spjatá se snahou silnější integrace jihoslovanských národů. Poprvé tento termín zavedl král Alexandr I. Karađorđević, když změnil název státu z Království Srbů, Chorvatů a Slovinců na Království Jugoslávie; hlavním účelem bylo, aby se vytratily již doutnající národnostní rozpory mezi jednotlivými národy.

 

Po jeho smrti byla tato koncepce opuštěna, přesto již se této národnosti přihlásilo mnoho lidí. Skončení druhé světové války a vznik SFRJ, která byla federativním státem jednotlivých republik již je nenutilo k integraci, přesto pořád mnoho lidí se Jugoslávské národnosti hlásilo. Hlavním důvodem byla např. smíšená manželství, vyjádření příslušnosti k zemi, ale také i nedostatek silného národního uvědomění. Roku 1981 tvořili Jugoslávci již 5,4 % obyvatel státu. Po rozpadu země jich nejvíce žije v Srbsku a Černé Hoře, v nových republikách se většinou přihlásili opět k majoritním národnostem.

(suomi)

ETELÄSLAAVILAISET .. JUGOSLAAVIT

 

Jugoslaavit ("eteläslaavit") on entisen Jugoslavian alueella käytössä oleva slaavilaisen kansallisuusryhmän nimitys. Vuoden 2002 väestönlaskennassa 49 881 Serbiaan kuuluvan Vojvodinan ja 80 721 koko Serbian asukkaista ilmoitti olevansa kansallisuudeltaan jugoslaaveja.

 

Jugoslaavit-yhteisnimitystä alettiin käyttää kaikista eteläslaaveista 1800-luvun lopulla Itävalta-Unkarissa. Ensimmäisen maailmansodan jälkeen syntyi Serbien, kroaattien ja sloveenien kuningaskunta, ja vuonna 1929, kun valtiossa vallitsi kansallinen hajanaisuus, kuningas Aleksanteri I muutti valtion nimen Jugoslaviaksi ja julisti serbien, kroaattien ja sloveenien olevan yhden suuren eteläslaavilaisen kansan heimoja.

 

Aleksanterin kuoltua 1934 ryhdyttiin jälleen käyttämään vanhaa etnistä jakoa, mutta jotkut ihmiset jatkoivat jugoslaavi-nimityksen käyttämistä. 1945 sosialistisen Jugoslavian politiikka tunnusti maan etnisen monimuotoisuuden, mutta tästä huolimatta jotkut ihmiset tunnustautuivat jugoslaaveiksi ja pitivät kaikkia eteläslaaveja yhtenä suurena kansana.

 

Vuoden 1971 väestönlaskennassa koko Jugoslavian väestöstä 263 077 eli 1,33 % ilmoitti kansallisuudekseen jugoslaavin ja vuonna 1981 1 216 463 eli 5,4 %. Vuonna 1991 239 777 eli 5,51 % Bosnia ja Hertsegovinan asukkaista ja 4,25 % Montenegron asukkaista ilmoitti kansallisuudekseen jugoslaavin. Kielitieteellisesti myös bulgarialaiset lasketaan jugoslaaveiksi.

 

(magyar)

JUGOSZLÁVOK

 

A jugoszláv főleg azon emberek etnikai elnevezése, akik Jugoszlávia területén éltek. A jugoszláv a svájci elnevezés délszláv változata. A nagy-Jugoszlávia idején bárki jugoszlávnak vallhatta magát, aki el akarta kerülni valamelyik nemzet/nemzetiség mellett való elköteleződést. Ezt a lehetőséget főleg a vegyes házasságokból származó gyerekek vették igénybe.

 

(Lietuvių)

JUGOSLAVAI

Jugoslavai – Jugoslavijos piliečiai.

Dar jugoslavais, arba etniniais jugoslavais, būdavo vadinami žmonės, kurių tėvai priklausė dviems skirtingoms Jugoslavijos tautybėms. Jie nė vienoje iš Jugoslavijos sudėtinių dalių nesudarė 10 proc., jų kiekiai buvo didesni tose šalyse, kur nebuvo tokio didelio vienos tautos dominavimo, pvz., Bosnijoje.

Jugoslavais kartais vadinami visi pietų slavai.

 

 

(slovenčina)

JUŽNI SLOVANE

Snaha o vytvorenie tejto národnosti bola úzko spätá so snahou silnejšej integrácie juhoslovanských národov. Prvý raz tento termín zaviedol kráľ Alexander I. Karađorđević, keď zmenil názov štátu z Kráľovstva Srbov, Chorvátov a Slovincov na Kráľovstvo Juhoslávia, hlavným účelom bolo, aby sa vytratili národnostné rozpory medzi jednotlivými národmi. Po jeho smrti bola táto koncepcia opustená, predsa sa k tejto národnosti prihlásilo mnoho ľudí.

 

 Skončenie druhej svetovej vojny a vznik SFRJ, ktorá bola federatívnym štátom jednotlivých republík už nenútilo k integrácii, napriek tomu sa stále mnoho ľudí k juhoslovanskej národnosti hlásilo. Hlavným dôvodom boli napr. zmiešané manželstvá, vyjadrenie príslušnosti ku krajine, ale tiež i nedostatok silného národného povedomia. V roku 1981 tvorili Juhoslovania už 5,4 % obyvateľov štátu.

Po rozpade krajiny ich najviac žije v Srbsku a Čiernej Hore, v ostatných republikách sa väčšinou prihlásili k svojim etnickým koreňom.

 

 

(slovenščina)

JUŽNI SLOVANI .. JUGOSLOVANI

 

Jugoslovani (srbsko Jugosloveni, hrvaško Jugoslaveni) so (bili) umetna multinacionalna etnična skupina, ki je zajela posamezne narode in manjše etnične skupnosti na ozemlju Jugoslavije.

 

V prvi Jugoslaviji (Kraljevini Jugoslaviji) so opredelili narod Jugoslovanov kot narod, ki ga sestavljajo tri plemena: Srbi, Hrvati in Slovenci. Kljub temu so bile izvirne oznake za posamezne narode bolj v uporabi.

Sam izraz se je ponovno začel uporabljati v drugi Jugoslaviji in z istim namenom, da bi združili vse etnične skupine na ozemlju Jugoslavije v eno, kohezivno skupino.

 

Z razpadom druge Jugoslavije so se državljani bivših republike vse manj opredeljevali kot Jugoslovani, ampak po svojih prvotnih etničnih pripadnostih. Kljub temu se je leta 2002 skoraj 50.000 prebivalcev Vojvodine izreklo za Jugoslovane.

Danes se izraz občasno še uporablja kot oznaka za državljane državne skupnosti Srbije in Črne gore, ki se je med letoma 1992 in 2003 imenovala Zvezna republika Jugoslavija.

 

 

出典: フリー百科事典『ウィキペディアWikipedia

 

 

 

ユーゴスラビア人Југословени)は、ユーゴスラビアにおいて想定されたエスニックグループの概念。1961年 共産主義体制下のユーゴスラビアで行われた初めての国勢調査から導入された。ユーゴスラビアの国勢調査によるエスニックグループの調査は自己申告であり、本来のエスニックと異なるものを申請してもさほど問題にならなかった土壌がユーゴスラビアには存在した。ユーゴスラビア崩壊後も「ユーゴスラビア人」であると申告する人がいる。

実際に文化人類学的見地から見た場合、「ユーゴスラビア人」と言うエスニックグループは存在しない。同様に多民族国家において想像されたエスニックグループとして「チェコスロバキア人」、「ソ連人」がある。一方で70年以上存在したユーゴスラビアにおいて様々なエスニックグループ間の混血が進んだ結果、両親のエスニックが異なるなどして自らのエスニックを「ユーゴスラビア人」としか規定しようがない人々がかなりの数存在したのも確かである。

地 域的には、エスニックグループ間の混血が進んだ地域に「ユーゴスラビア人」が多かった。具体的にはボスニア・ヘルツェゴビナ、セルビアのヴォイヴォディナ自治州等が該当する。又、地方からの流入者が多かったベオグラードをはじめとする都市部もこれに該当した。又、あるエスニックグループがマジョリティである地域において、マイノリティのエスニックである者が摩擦を避けるために「ユーゴスラビア人」とした場合も存在する。

自らのエスニックグループを「ユーゴスラビア人」として申告した人の数は、1971年の国勢調査では273,077人(全人口の1.3%)、1981年の国勢調査では1,216,463人(全人口の5.4%)に昇った。「ユーゴスラビア人」が最も多かったのはこの時で、以降ユーゴスラビア解体の動きが進んでいく中で、自らのエスニックを「ユーゴスラビア人」として申請する人の数は少なくなっていった。それでも1991年に行われたユーゴスラビア最後の国勢調査ではボスニア・ヘルツェゴビナで239,777人が、自らのエスニックを「ユーゴスラビア人」として申告している。

ユーゴスラビア解体後、旧ユーゴスラビア構成諸国家では2001年 から2003年にかけて国勢調査を実施しているが、2002年に実施されたセルビアの国勢調査では80,721人が自らのエスニックを「ユーゴスラビア人」として申告している。

現在でも自らのエスニックを「ユーゴスラビア人」として申告する者の思想的背景としては、当然これを導入した共産主義体制を支持する者も存在するが、単にユーゴスラビアを懐古する者、旧ユーゴスラビアにおけるユーゴスラビア紛争の反省から、エスニック間の融和に努めるべきであると言う思想により「ユーゴスラビア人」を名乗るものまで幅広く存在する。又思想とは別に単に自らの両親のエスニックが異なるからと言う理由で「ユーゴスラビア人」として申告する者も存在する。

 

 

 Ima neka Slavenska veza, slavenska veza za sve nas ...

Има нека Слoвенска веза, слoвенска веза за све нас...

Есть некая Славянская связь, славянская связь для всех нас...

There is some kind of a Slavic connection, slavic connection for all of us...

 

 

 

 

                                                                                                          Back to main page | Back to home page

 

po yczki od os b prywatnych pozyczki bez zdolnosci kredytowej online pujcka pred vyplatou p j ka bez p jmu kredyt na dow d prestamos al instante